Budući da je više od pola svog života proveo na mučnom mestu, punom nasilja, agresije i silovanja, nije imao priliku da odraste kao svi drugi. Nakon 19 godina čekanja smrti, Daniel izlazi iz zatvora nakon što se proverom DNK dokaza ustanovilo da on nije silovao Hanu, svoju devojku, za čije je silovanje i ubistvo osuđen, a za koje ne znamo je li ga i počinio.

Iščekujući smrt pune dve decenije, zlostavljan, izolovan u ćeliji bez prozora i komunikacije sa svetom, Daniel začudo nije izgubio zdrav razum. Prihvatio je sudbinu koja ga je snašla, naučio je da ceni vreme između sekundi i usmerio ga na čitanje knjiga i autorefleksiju.